Moj muž ne želi decu u ovom braku
Nedavno sam se suocila sa strasnom izjavom moga muza da on ne zeli decu. Mi nismo mladi, i ja nemam vremena da cekam da se on predomisli. Oboje imamo iza sebe po jedan brak, s'tom razlikom sto on ima dvoje dece iz prvog braka, a moj prethodni muz je umro od ciroze jetre i kancera i ja nemam dece. Imam 43 godine, a moj sadasnji muz 44, oboje smo zaposleni, nemamo svoj „krov nad glavom“, ali nismo jedini, rekla bih da se odlicno slazemo, medjusobno se postujemo i pomazemo, on je malo zatvoreniji u komunikaciji, ali generalno jako dobro funkcionisemo i o svemu se dogovaramo. Kad smo se upoznali pre 4 godine jasno sam mu predocila da je moj jedini "uslov" za nasu vezu da imamo decu. Tada je rekao da se s tim slaze i zamolio me je samo da to ne podrazumeva beskrajno natezanje po ordinacijima za lecenje steriliteta ili vestacku oplodnju, za to nije spreman, i ja sam se s'tim slozila. Napominjem da ja nikada nisam ni imala problema sa sterilitetom, ja samo ili nisam imala partnera ili on nije hteo decu. Elem, krajem 2009 ja sam ostala u drugom stanju, kakva radost za mene, imala sam zelju i potrebu da zaustavljam ljude na ulici i vicem, glasno, sto glasnije da sam trudna, dok je moj muz izgledao kao pokiso. Ja sam najpre pomislila da je od soka, zatim da mu mozda ne odgovara momenat jer je upravo upisao doktorat, osecala sam se kao krivac, zamolio me je da nikom ne govorimo pod izgovorom da pripremi njegovu decu koja su tad imala 16 i 17 godina, na tu vest. Posle 2 meseca imala sam spontani pobacaj i o toj temi se vise nije govorilo. Pre izvesnog vremena sam bila na redovnom sistematskom pregledu i u dogovoru sa ginekologom resila da uradim neke osnovne testove koji se rade za eventualno utvrdjivanje steriliteta, i kad smo dosli do spermograma - moj muz je najpre 2 meseca cutao, uopste nije komentarisao informaciju, nadao se valjda da cu ja da zaboravim, a kad sam mu predocila kad imam zakazanu konsultaciju sa ginekologom i da bih morala da ponesem SVE rezultate, zapravo sam mu ostavila nedelju dana da uradi spermogram, i tada je izasao sa istinom na sredu, rekao je da ne zeli decu, a kao razlog je naveo da je STAR. Prve nedelje po ovom saznanju, ponasala sam se kao da nista nije rekao, bila sam vesela i poletna, valjda moj um nije mogao da prihvati tu vest, onda sam ga zamolila da razgovaramo, trudila sam se da nema dramatike, da pokusam da ga razumem, da pokusam da mu pomognem upucujuci ga kod strucnjaka na razgovor, cak sam mu rekla da taj njegov stav nije fer, da nema pravo da mi uskracuje potrebu za materinstvom, i da smo mi postigli jasan i zreo dogovor na pocetku nase veze, razgovor se zavrsio bez zakljucka. U narednih par dana bio mi je period ovulacije, te sam pokusala da mu pridjem kao zena,ali me je on odbio, od tada su odnosi zahladili obostrano. Ja ovo vise ne mogu da izdrzim, puci cu. Bojim se da cu ugroziti svoj posao koji se bazira na, necete verovati pozivanju porodilja i nudjenju bankarskih usluga, bojim se da cu puci, posvadjacu se s nekim, udaricu nekog ili cu sebi naneti neko zlo, a on samo cuti, i do kad misli tako ne znam. Ja sam u sebi donela odluku da ga pustim do jeseni, do njegovog ili mog rodjendana, i onda da ga suocim sa konacnim pitanjem. Ja nikog ne mogu, niti zelim da nateram da voli i zeli ono sto realno ne zeli, ja da nastavim da zivim s covekom s kojim nemam komunikaciju ne mogu, bojim se da cu vremenom poceti da ga mrzim, narocito kad udjem u menopauzu i sve nade budu skrhane, osecam da necu moci ni da ga gledam ,bice mi kriv i za svoj stav i za sve lose sto mi se u zivotu desavalo. Da se to ne bi desilo mnogo je civilizovanije da se rastanemo, a to ne bih zelela, ali ne zelim ni da budem uskracena za taj mali osmeh i radost. Pomozite, pre nego sto puknem.
Odgovor psihologa
Brak i problemi u braku
Baš tako kako ste napisali, Vi nemate vremena da čekate da se suprug predomisli. Ali, čini mi se da se i dalje nadate kako će on ipak da se predomisli. Zar ne mislite da ste mu do sada dali već dovoljno vremena za to?
Prema ovome što ste napisali, stekla sam utisak da suprug nije prihvatio Vaš jedini “uslov” za vezu, a to je da imate decu. Verbalno se složio, ali izgleda da je duboko u sebi verovao da nećete ni uspeti da ostanete u drugom stanju. Kao da je očekivao da ćete sa tim imati problema (pretpostavljam zbog godina) pa Vam je odmah stavio do znanja da nije spreman za lečenje steriliteta. Izgleda da on na samom početku nije bio dovoljno iskren (ni prema sebi, ni prema Vama), jasan ni precizan, ali, rekla bih da ste i Vi čuli ono što ste želeli da čujete.
Kada ste tražili od njega da radi spermogram, tražili ste upravo ono za šta Vam je on na početku veze rekao da nije spreman da radi, tako da me ne čudi njegova reakcija po tom pitanju. Ali, i kada ste pre toga ostali trudni, Vaš suprug je “izgledao kao pokisao”, a tako sigurno ne reaguje čovek koji se raduje ženinoj trudnoći. On se već ostvario kao roditelj u prvom braku i, iz njemu poznatih razloga, ne oseća potrebu ili želju da postane tata po treći put. Ali, isto tako nije u redu da Vam uskraćuje mogućnost da se ostvarite kao majka. Nakon što Vam je priznao da ne želi decu, on Vam ništa ni ne uskraćuje. Vaš suprug neće biti kriv zbog Vaše odluke da živite sa njim, koji ne želi dete. Ukoliko odlučite da ostanete u braku sa čovekom koji Vam je priznao da ne želi dete to podrazumeva da ste se pomirili sa činjenicom da se nećete ostvariti kao majka, da ste se odrekli materinstva. Sada je na Vama da odlučite da li ćete ostati u braku sa partnerom do kojeg Vam je očito stalo, ali koji Vam je stavio do znanja da ne želi decu, ili ćete potražiti nekog ko želi decu i s kim ćete moći da se ostvarite kao majka. Preispitajte svoje potrebe i želje. Da li Vam je važniji brak sa sadašnjim suprugom ili materinstvo. Biološki sat brzo otkucava i iz tog razloga ne treba dugo da čekate da biste supruga suočili sa, kako kažete, "konačnim pitanjem". Nije u redu da, kako pišete, jednoga dana mrzite supruga i da mu prebacujete ukoliko se ne ostvarite kao majka, jer on za to neće biti kriv. Da, on neće biti kriv za Vašu odluku da ostanete u braku sa njim koji ne želi da postane tata po treći put i koji Vam je to rekao. Vi ste odgovorni za svoje odluke i postupke.
Svojim dosadašnjim postupcima ste pokazali suprugu da jako patite zbog toga što on ne želi decu, ali isto tako ste mu stavili do znanja da ste spremni da tu njegovu odluku prihvatite ili trpite. Da ste mu ranije spomenuli razvod, stavili biste mu do znanja da Vi nećete da živite sa čovekom koji ne želi decu, da Vaš uslov i dalje važi. Bojim se da će Vam biti sve teže, ukoliko otežete da ga suočite sa "konačnim pitanjem".
